Nacrt razgovora 3

On: Vrati to tamo, mokro je.
Ona: Šta imaš?
On: Previše sam naivan, takav sam ispao pri rodjenju.
On: Dao sam urin, krvi nisam imao?
Ona: Ljudi se svačim služe, neljudi i onim što ljudima ne pada na pamet.
On: Kao da je to nešto staro. Ionako je previše tiho, pa je i tebi možda pametnije da šutiš.
Ona: Zapravo je ovo tvoj red.
Ona: Nikada te nisam shvatala ozbiljno.
On: Možda si jedina, ali nisi jedina.
Ona: Bila sam juče.
On: I šta ima tamo?
Ona: Pitaju za tebe.
On: Možda ne znam gdje se nalazim, ali oni sigurno znaju.
Ona: A koja je procedura?
On se osvrće.
Ona: Dakle?
On se ne osvrće.

Pogledali su loš film i zaspali u snovima.

Intervju

ujvretnI

Noćna smjena

Naravno da mislim o tome
O tome mislim svo vrijeme
Misli su stalno tu, nema izlaza
Šta si ti rekao, šta sam ja rekao
Šta si ti uradio, šta sam ja uradio
Ali sve je to u prošlosti, pa u čemu je razlika
To ne možeš da promijeniš

Nikad neću bit isti, nikad se neću promijeniti
potrebno je mnogo vremena

Sad kad mislim o tome, znam da si bio u pravu
Previše tajni je trebalo sačuvati
Previše prepreka preći
A sva ta priča jako zamara
Kada razmišljam o tome
Kada razmišljam o tebi
Znam da si bio u pravu

Nikad nećeš biti isti, nikad se nećeš promijeniti
potrebno je mnogo vremena

Volim noćnu smjenu
Tiho je pa mogu da čitam cijelu noć
Ne smeta mi što nosim uniformu
Ne smeta mi da hodam po mraku
Kruziš okolo, provjeravaš sve brave
A kad sunce izadje, i kada se svi bude
Lupiš pesnicom i ideš kući

Nikad neću bit isti, nikad se neću promijeniti
potrebno je mnogo vremena

NoMeansNo - Graveyard Shift

jebes title

sam i samodovoljan
sam(n)om je i najbolje

Nacrt razgovora 2

On: Hajde samnom noćas?
Ona: Oh, ne.
On: Smatrao sam da smo prijatelji.
Ona: Jesmo.
On: Pa...
Ona: Ja imam ortaka. On je kod kuće.
On: Mogla si da mi kažeš.
Ona: Nije mi palo na pamet da je to potrebno. Izvini zbog toga…
On: Ne misliš li...
Ona: Ne. Ne postupa se tako u ortaštvu: malo njemu, a malo drugima.
On: Nisam ja za to.
Ona: Kako sad…

Vrijeme je bilo veoma toplo. Malo bi osvježilo tek u časovima pred svitanje.

U nečijoj sobi

Zaključaj stan,
Nešto bi trebao da uradiš.

Ali...
Neko te zvao...
Nešto si kucao...

Zatvori prozore,
Svi su već vidjeli...

Ti je nosiš danima…
Tijelo ti pamti.
Tijelom je pamtiš.

Zaključaj stan.
Sada si spreman sve da uradiš.

"Mati, pokušao sam, molim te vjeruj mi"

Hodam polako
Nikuda ne žurim
Razgledam okolo
Vidim samo ono što mi je pod nogama
Gazim nikuda
Popijem par piva pred spavanje
Da lakše zaspem u nadi da se neću probuditi
Da se neću probuditi sam
U nadi da neću sanjati budne snove
Kad se probudim zgužvam Hrista i odložim sa ostalom odjećom
Do večeri, kada se obično oslobađam višaka, ima dosta vremena
Drugovi?! Jedan na jedan! Ima vremena
Ima dosta vremena
A probudim se, jako se probudim
I jako se nadam da se neću nadati onome za šta unaprijed znam da neće biti
Hodam
Polako
Polako!
Ne idem nikuda

PODIJUM

Nemoćno gledaš, svjetla se gase
Na podijumu života tvog
Nikoga nema, muzika ćuti
Teška tišina svud okolo

Danima ležiš u gluvoj sobi
Gledaš svoj lik u ogledalu
Već dugo tražiš tu svoje mjesto
Al' ti si prosto neprilagođen

Valjda će neko upaliti svijeću
U novom svjetskom poretku
Pustiti suzu, sklopiti ruke
Promijeniti cvijeće uvelo

Premotavaš se
Posmatraš se
Baš si se divno rodio
Premotavaš se
Pitaš se
Imaš li snage da uradiš to?