Kad duša eksplodira, slijepo crijevo odmah kreće za njom

Draga, vidiš li ovu sliku u novčaniku mom
muškarac je na njoj
prevariću te s njim draga očiju mi
smijaće ti se cijeli grad

Draga, vidiš li ovaj odbačeni ponat pokraj puta
to je moj drug šalovao stub sa njim
dnevnicu zaradio
odbaciću te draga isto k'o taj ponat što je odbačen
neće ti život kurcu valjat'

Jer kad draga duša eksplodira
slijepo crijevo odmah kreće za njom

Vidiš li draga onaj hram mahovinom obložen
stari su ga naši podigli davno
svetkovine obredili, zemlju odbranili
zaboraviću te draga k'o što su im potomci običaje zaboravili

Jer kad draga duša eksplodira
slijepo crijevo odmah kreće za njom

doček

čekao sam da odrastem i da završim školu
onda sam čekao na posao
sad kad sam zaposlen čekam gradski prevoz da odem na posao i sa posla kući
čekam platu
račune i kiriju ne čekam, oni sami dodju, ali čekam u redu da ih platim
na listi sam čekanja za stan od firme
čekam i sedmicu na lotu iako ga ne igram, ali dok čekam ostale stvari nije loše ubiti malo vremena nekim drugim čekanjem
čekam i u redu na kasi
čekam da otopli pa da pijem pivo vani, a kada postane previše toplo čekam da se ohladi
radnim danima čekam vodu da proključa da zakuvam kafu, a dok čekam vodu čekam i petak
subotom čekam ženu da se našminka i obuče, nedeljom bojler da operem kosu (znači opet čekam vodu) i da veš mašina završi pa da prostrem veš, a onda čekam da se osuši (jebena voda)
čekam da završe reklame pa da se nastavi nezanimljiv program koji gledam dok čekam da se pojavi neki zanimljiviji
čekam da se pepeljara napuni pa da je prospem
čekam jedanaest sati pa da legnem da spavam, a dok spavam čekam da zazvoni budilnik
onda čekam da se razbudim, pa vodu da proključa...
pored svog čekanja još bi samo i novu godinu trebao čekati (jeste da je doček u četvrtak pa ću svakako čekati petak, ali to je sasvim slučajno)

u govnima

u govnima se pliva zatvorenih usta

stephen king i terry gilliam veseli drugari

Tvrdi se da su američki hipici za vrijem rata u Vijetnamu imali svu snagu i da su sve držali u svojim rukama. Zbog "paranoje" je taj talas udario i raspao se negdje prije obale.
Mi nismo ciljali na obalu. Zaboga, mi smo kopneni tipovi, izrasli iz kamena, odgojeni kršem i majčinim mlijekom, koje nam je i srce dalo. Mada imali smo more, ali more nikada. Imali smo snagu, koja ne bi promijenila svijet, čak ni nas same, ali je bila snaga. Snaga imati druga, snaga imati gdje, snaga imati s kim.
Bili smo bez talenta, ali sa puno ideja.
Sad smo čupavi i neobrijani. Talas nas nije razbio, vratio nas je na obalu na kojoj smo ponikli. Samo što je kamenje malo oštrije, a majčino mlijeko ima poveći procenat alkohola.
Nismo uradili ništa.

iz naftalina