Fotelja

Malo sreće puno suza Tek ko žar u mraku sinem moja sreća nije raskopčana bluza da je složim na fotelju kad je skinem Srce kamen tajnu čuva kamen prah dok postane vode mutne vetar razuzdano duva zaliješ ga ono suvo ostane Prazne reči puno snova a od snova teške zore urbanizam mladih sokolova mrtve bude traže nove dobrotvore Neki dani nekad liče a poneki malo više nova krv a stoput ispričane priče svoju prošlost bi da isperu pre kiše.

Ej, čiji kurac ovim šorom svira 
ej, to je kurac siromaškog sina 

Ej, bogatoga zasvirati neće 
ej, bogat plati pa ga kurac prati 

Ej, dođe vreme sve se preokrene
ej, došlo vreme sad prati i mene