Olja je mirno ležala. Karađorđevom ulicom jurio je tramvaj. Ispred njega sijale su se šine kao dve zdrave misli izgubljene u noći. Tramvaj je ostavljao za sobom noć i tišinu. Olju nisam mogao videti od mraka. Sava se gibala pod lađama. U susret joj je jurio Dunav, sasvim obično i mirno. Stajao sam na prozoru. Zaključih da i pušku moram poneti sa sobom na put.
Monday, August 9, 2021
Subscribe to:
Posts (Atom)
